Sve o Slovačkoj

Slovačka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Slovenská Republika
Slovačka Republika

(Zastava Slovačke) (Grb Slovačke)
Službeni jezik	Slovački
Glavni grad	Bratislava
Predsednik	Andrej Kiska
Premijer	Robert Fico
Površina  - Ukupno  - % vode	126. po površini 49.035 km² Zanemarljivo
Stanovništvo  - Ukupno (2004.)  - Gustina	103. po broju stanovnika 5.379.455 109/km²
Nezavisnoststekla  - Datum	RaspadomČehoslovačke 1. januar, 1993.
Valuta	Euro
Časovna zona	UTC +1
Državna himna	Nad Tatrou sa blýska
Internet domen	.sk
Pozivni broj	+421

Slovačka (svk: Slovensko) je država u centralnoj Evropi. Zvanični naziv je Slovačka Republika (svk: Slovenská republika), ali su u upotrebi oba termina. Graniči se sa Ukrajinom na istoku, Poljskom na severu, Češkom na severozapadu, Austrijom na jugozapadu iMađarskom na jugu.

Državni simboli[uredi - уреди | uredi izvor]

• Himna Slovačke je pesma „Nad Tatrou sa blýska“ („Nad Tatrama sijeva“), koja je predstavljala Slovačku u himni nekadašnjeČehoslovačke.

• Grb Slovačke čini srebrni (beli) dvostruki (lorenski) krst na crvenoj pozadini, koji je smešten na centralnom od tri "brda", koja predstavljaju tri slovačke planine: Niske Tatre, Visoke Tatre i Male Fatre.

• Zastavu Slovačke čine tri horizontalne linije: bela (na vrhu), plava (u sredini) i crvena (na dnu). Na zastavi se obavezno nalazi igrb Slovačke koji je smešten u sredini blizu koplja.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Historija Slovačke

Prvobitno slavensko stanovništvo je naselilo teritoriju današnje Slovačke u 5. vijeku. Slovačka je bila središte Samovog carstva u 7. vijeku. Praslovačka drava poznata kao Nitrijska kneževina je nastala u 8. vijeku i godine 833. postala dijelom Velikog moravskog carstva. Vrhumac ovog proto-slovačkog carstva bio je dolazak sv. Kirila i Metoda i širenje pod kraljem Svätoplukom.

Između 11. i 14. vijeka Slovačka je postala dijelom Mađarskog kraljevstva. Dok su 10. vijeku Slovaci naseljavali sjevernu polovicu današnje Mađarske, u 14. vijeku se njihov teritorij prostirao do današnje centralne i sjeveroistočne Mađarske (do današnjeg Váca(slovački Vacov), Visegráda (Višegrad/Vyšehrad), Miskolca (Miškovec)). Veliki dio plemstva u mađarskom kraljevstvu bio je slovačkog porijekla.

Nakon što se Otomanski imperij počeo širiti prema današnjoj Mađarskoj, središte Mađarskog kraljevstva (preimenovanog uKraljevsku Mađarsku) se premjestilo prema Slovačkoj i Bratislava (poznata kao Pressburg/Pressporek/Posonium/Posony/Požun u to doba) postalo je njegovom prijestolnicom godine 1536. No, do kraja 18. vijeka slovački utjecaj će se smanjiti.

Za vrijeme mađarske revolucije 1848-49 Slovaci su se pridružili Austrijancima u gušenju mađarskog separatističkog pokreta, nastojeći stvoriti vlastiti državnopravni entitet unutar Habsburške monarhije, odvojen od Mađarskog kraljevstva, no taj cilj nije postignut.

U doba Austro-Ugarske, i.e. 1867 - 1918, Slovaci su postali žrtvama jedne od najbrutalnijih represija u svojoj historiji, koja se odražavala u obliku prisilne mažarizacije koju je sprovodila mađarska vlada.

Godine 1918. Slovačka se zajedno s bivšim habsburškim pokrajinama Bohemijom i susjednom Moravska odlučila na stvaranje Čehoslovačke. Tokom kaotičnog perioda koji je nastao nakon raspada kraće vrijeme se, po uzoru na boljševike u Rusiji stvorila Slovačka sovjetska republika koja je godine 1919, slično kao i njen ekvivalent u Mađarskoj, ugušena. Čehoslovačka je postojala sve dok nije raskomadana od strane susjednih država nakon Minhenskog sporazuma 1938. Godine 1939. Slovačka - dijelove čijeg teritorija je temeljem prve bečke arbitraže preuzela Mađarska - je postala "nezavisna" republika pod patronatom nacističke Njemačke. Kao njemački saveznik uzela je učešće u drugom svjetskom ratu i njene trupe su sudjelovale u napadu na Poljsku godine 1939. Pet godina kasnije, prilikom dolaska Crvene armije na njene granice, Slovačka je podigla ustanak i priključila se saveznicima. Nakon završetka rata Čehoslovačka je obnovljena (izuzev Zakarpatske Ukrajine koja je postala dio SSSR-a), ali je došla pod sovjetski utjecaj.

Nakon invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku i sloma praškog proljeća godine 1968. počeo se stvarati sve veći jaz između Češke i Slovačke. U potonjoj je bilo daleko manje otpora prema prosovjetskom režimu, a 1970-e i 1980-e su čak bilježile ekonomski rast, najčešće na račun razvijenije i liberalnije Češke. Sve to je doprinijelo da nakon sloma komunističkog režima u baršunastoj revoluciji godine 1989 izbiju otvorene nesuglasice između čeških i slovačkih političara koje će godine 1993. dovesti do tzv. Baršunastog razvoda i stvaranja dviju nezavisnih država - Češke Republike i Slovačke. Slovačka je u maju 2004. godine postala dio Evropske Unije.

V. također: Bratislava - Historija i Historija Bratislave

Politika[uredi - уреди | uredi izvor]

• Na čelu Slovačke se nalazi predsednik, koji se bira direktnim glasanjem na mandat u trajanju od 5 godina. (Poslednji izbori su održani u aprilu 2004 godine.)
• Najveća izvršna vlast leži u rukama premijera (predsednika Vlade), koji je obično vođa najbrojnije stranke ili koalicije u Skupštini. Premijera postavlja predsednik, koji potom, na premijerov predlog, imenuje ostale članove Vlade.
• Najviše Slovačko zakonodavno telo je jednodomna Skupština (Národná rada Slovenskej republiky), koja ima 150 mesta. Poslanici se biraju na četvorogodišnji mandat, poproporcionalnom sistemu.
• Najvišu sudsku vlast u Slovačkoj ima Ustavni sud (Ústavný súd). Čini ga 13 članova, koje imenuje predsednik od ljudi koje je predložila Skupština.
• Slovačka je pristupila NATO paktu 29. mart, 2004 a 1. maja iste godine, sa još deset zemalja bivšeg istočnog bloka, ušla je u Evropsku Zajednicu.

Teritorijalna organizacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Slovački Krajevi

Slovačka je podeljena na 8 Viših Zemaljskih Celina (svk: vyššie územné celky skraćeno VÚC)odnosno 8 Samoupravnih Krajeva (svk: samosprávny kraj):

1. Bratislavski kraj (svk: Bratislavský kraj) (Bratislava)
2. Trnavski kraj (svk: Trnavský kraj) (Trnava)
3. Trenčinski kraj (svk: Trenčiansky kraj) (Trenčin)
4. Nitranski kraj (svk: Nitriansky kraj) (Nitra)
5. Žilinski kraj (svk: Žilinský kraj) (Žilina)
6. Banskobistrički kraj (svk: Banskobystrický kraj) (Banjska Bistrica)
7. Prešovski kraj (svk: Prešovský kraj) (Prešov)
8. Košički kraj (svk: Košický kraj) (Košice)

Svaki od ovih Krajeva podeljen je na više okruga (svk: okresy), kojih danas ima 79.

Geografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Slovačka je pretežno planinska zemlja, sa Karpatskim planinama koje se prostiru preko severnih i središnjih delova zamlje. Nizije su u Slovačkoj uglavnom koncentrisane u južnimi jugozapadnim delovima zemlje, tačnije u dolini Dunava. Među planinama se posebno ističu Tatre, koje su poznati skijaški centar, ali njihova jezera i kamenite udoline privlače posetioce tokom cele godine. Nad njima dominira i najviši vrh Slovačke Gerlahovski Štit (Gerlachovský štít) sa svojih 2.655 metara nadmorske fisine. Pored Dunava veće doline prave Vah (Váh) i Hron (Hron).

Klima u Slovačkoj je umerena sa relativno hladnim letima i hladnim, vlažnim i oblačnim zimama.

Ekonomija[uredi - уреди | uredi izvor]

Stanovništvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Popis gradova u Slovačkoj

Praznici[uredi - уреди | uredi izvor]

• 1. januar - Dan Slovačke Republike (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Nova Godina.
• 6. januar - Pravoslavni Božić i Tri Kralja.
• Mart, April - Veliki petak (Veľkonočný piatok ); Veliki ponedeljak (Veľkonočný pondelok).
• 1. maj - Praznik Rada (Sviatok práce ) 1886.
• 8. maj - Dan Pobede nad fašizmom (Deň víťazstva nad fašizmom) 1945.
• 5. jul - Dan sv. Kirila i sv. Metoda (Sviatok svätého Cyrila a Metoda) 863.
• 29. avgust - Dan Ustanka (Výročie SNP) 1944.
• 1. septembar - Dan Ustavnosti (Deň Ústavy Slovenskej republiky) 1992.
• 15. septembar - Dan Device Marije (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), zaštitnice Slovačke.
• 1. novembar - Dan Svih Svetih (Sviatok všetkých svätých), Zadušnice.
• 17. novembar - Dan borbe za slobodu i demokratiju (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.
• 24. decembar - Badnje veče (Štedrý deň).
• 25. decembar - Prvi dan Božića (1. sviatok vianočný).
• 26. decembar - Drugi dan Božića (2. sviatok vianočný).